Vakcina Pfizer-BioNTech bila je u mnogim državama prva koja je odobrena, ali postojala je zabrinutost u vezi sa načinom njenog transporta i kasnijeg skladištenja, jer se mora čuvati na temperaturi od -70°C.
Najveća briga odnosila se na to kako će apoteke, hirurška odeljenja i centri za vakcinaciju izaći na kraj sa velikim količinama vakcina na zahtevanoj temperaturi. To je bio proces bez presedana, za vremena bez presedana.
Srećom, u hladnjači za svakodnevno skladištenje ohlađene i smrznute hrane i lekova može se održavati nešto viša radna temperatura. Ipak, to još uvek stvara svakodnevne izazove u postupku njihovog skladištenja i lanca snabdevanja.
Zbog čega nam je potrebna hladnjača?
Hladnjača ne predstavlja novu pojavu. Čuvali smo hranu na niskim temperaturama davno pre nego što su izmišljeni frižideri i zamrzivači, shvatajući da će, ako proizvod održimo hladnim, on trajati duže i da će njegov kvalitet (i bezbednost) biti zadržani.
Ali naravno, danas više ne koristimo viktorijanske ledare i ostave za rashlađivanje namirnica. Hladno skladištenje industrijskog obima predstavlja sofisticiran i visokotehnološki postupak, često s visokim nivoom automatizacije. Tako mora biti. Godine 2018. globalno tržište smrznute hrane vredelo je 260,8 milijardi dolara. Predviđa se da će porasti za 40% do 2026. godine, do prognozirane vrednosti od 366,3 milijardi dolara.
A to je samo zamrznuta hrana. Dodajte tome rashlađenu hranu, farmaceutske proizvode i ostalu robu za koju je neophodno hladno ili rashlađeno skladištenje, i steći ćete predstavu o pravim razmerama lanca snabdevanja hladnih/zamrznutih namirnica, kod kojeg skladištenje predstavlja ključni deo.
Skladištenje u hladnjači
Postoje dva glavna elementa skladišta u vidu hladnjače: sâmo skladište i oprema u njemu, na primer rafovi. Postoji i treća opcija, koja kombinuje i jedno i drugo – zgrade poduprte rafovima, gde su rafovi deo integralne strukture skladišta. Svi moraju da igraju svoju ulogu u održavanju kontantne temperature u središtu.
Skladištenje u hladnjači uopšteno se deli na dve kategorije, koje diktira temperatura:
- Ohlađeno, sa temperaturom koja se održava od 0 do 10 °C.
- Zamrznuto, sa temperaturom koja se održava od -30 do 0°C.
Svaka ima različitu svrhu. Cilj skladištenja u hladnjači je da održava proizvod (obično hranu) na optimalnoj temperaturi, radi sprečavanja njegovog kvarenja i produženja roka trajanja.
Za razliku od toga, skladište sa zamrzavanjem mora da održi proizvod na konstantnoj temperaturi da biste bili sigurni da ne postoji opasnost od oštećivanja ili izmene njegovog integriteta.
Davanje prvenstva hladnom skladištenju pred zamrznutim skladištenjem ili obrnuto biće zasnovano na vrstama proizvoda koji će se skladištiti.
Uz posvećenost vlade postizanju nulte emisije ugljenika do 2050. godine u svim sektorima, ovo predstavlja poseban izazov za skladištenje u hladnjačama koja se danas grade.
Izazovi i rešenja za hladno skladištenje
Držanje namirnica u hladnjači u skladištu donosi neke izazove koje moramo apostrofirati, uključujući:
- Hladnjača je skuplja opcija od skladištenja na temperaturi okruženja, kada se uračuna trošak energije neophodne za održavanje hladnoće.
- Kako će zaposleni raditi na temperaturama ispod nule
- Kako temperatura može ostati konstantna, ne samo tokom skladištenja nego na mestu na kojem se namirnice primaju ili otpremaju.
Mnogi od ovih izazova mogu se prevazići pažljivim izborom opreme - kao što su rafovi i pokretne trake – što će optimizovati korišćenje prostora, obezbeđujući efikasnije usluge. Automatizacija i poluautomatizacija takođe smanjuju opšte troškove proizvodnje u pogledu troškova rada.
Popularna rešenja za hladno skladištenje uključuju mobilne nosače paleta, koji maksimalno koriste prostor na podu tako što je neophodan samo jedan prilaz za rad. Time se može uštedeti 40% prostora na podu u poređenju sa konvencionalnim nosačima paleta i povećava se ukupan kapacitet skladištenja za 80%. Još jednu opciju predstavljaju rafovi s mogućnošću dovoženja (drive-in), koji omogućavaju skladištenje velikih količina robe, takođe omogućavajući efikasnije iskorišćenje prostora za do 90%. Idealni su za skladištenje hladnih i ohlađenih namirnica.
Značajna usredsređenost na održivost znači da se više investira u razvoj AGV vozila (automatski navođenih vozila) u okruženjima za hladno skladištenje, da bi skladišta bila što efikasnija. Usvajanje sistema za automatizovano skladištenje paleta smanjuje broj radnika i potrebu za viljuškarima i najpogodniji su za skladištenje sa niskim SKU nivoima, kada je potreban efikasan a ipak kompaktan sistem za skladištenje.
Za skladištenje u hladnjači sa velikim obrtom proizvoda, rešenja za protok paleta omogućavaju brz pristup, koristeći do 60% manje prostora za protok.
Ostali faktori za uspešno hladno skladištenje
Postoje mnoga mišljenja o samom skladištu i o neophodnoj opremi.
Postoje mnoga mišljenja o samom skladištu i o neophodnoj opremi.
Na primer, ulazi i izlazi na kojima se roba prima i otprema moraju biti rashlađeni na odgovarajućoj temperaturi. Obično imaju sigurnosni sistem vazdušnih komora, sa dvoja vrata koja se nikad ne otvaraju istovremeno, što doprinosi sprečavanju isticanja hladnog vazduha ili nakupljanja kondenzacije ili leda.
Dobra ventilacija je ključna za održavanje konstantne temperature u celom skladištu, što takođe doprinosi sprečavanju stvaranja leda ili kondenzacije.
Možemo vas posavetovati o svim ovim faktorima, kao i o pravim rešenjima za skladištenje u hladnjači, uključujući automatizaciju i poluautomatizaciju. Obratite nam se radi razgovora o skladištenju u hladnjači. Nudimo kvalitetna rešenja i ponosni smo članovi britanske Cold Chain Federation, a članovi smo i sličnih tela u drugim državama.